Nosene toplom ironijom, groteskom, pritajenom tugom i enigmaticnim osmehom lcoji ne strepi od zabrana, razigrana je lepota i nepredvidiva imaginacija Acinovog pripovedanja. Zivot u njemu kao da je izmisljen da nas podseca na drugacije izvore i energije u nama, i da nas hrani i poji u zivotu koji zivimo. Ua, padobranac Kao da nas je prosao smak sveta. Prosao nas, opomenuo, mozda nam oprostio na krace vreme. Uzmem novine da pogledam... Ne, tamo ni rec o Trampazlinu... Ja sam onaj koga odavno trazis, i za tebe sam Mesija." Ruza je vidjena samo jednom. Potom je nestala. Odavde uglavnom putuju...