Bunt, jedna od najvecih prepreka za sirenje vidika. Tinedzejrski dani i pogledi na svet koji su svojstveni osobama tog uzrasta. Ljubav, porodica, prijatelji, zivot, sve se svodi na dve boje, crnu i belu sa eventualnim nijansama sive, pak ucenje da se vidi cela paleta boja i spoznaju sitne male stvari koje nas cine srecnima na putu odrastanja i formiranju kompletne licnosti.

Siempre ha existido un tipo de pensamiento. Autoconocimiento o el conocimiento del medio ambiente? Muchas veces no importa. Los periodos de tiempo son diferentes, la pregunta es si los reconocemos? Nuestros deseos, muestras necesidades, nuestras verdades, se necesita mucha valor para confesar a nosotros mismos, que despues de una noche larga, nace un nuevo sol. Una historia tras otra, nuestras vidas siguen con la esperanza de un futuro mejor. Ese es nuestro momento de la verdad."

Love, often is just another unattainable term that fears us. White light is waiting for us somewhere at the end of the tunnel that provides only over needed tenderness. It is up to us to acknowledge and accept is as it is because it brings us smile on our faces every morning while giving us strength to step into new day.

Sezdeset pjesama, notno umuzicenih koraka, cine raskosan ples. Pjesme su slobodnog stiha, neke i leprsave, nisu sputane ni rimom ni imperativom podrobnih opisa i objasnjenja, pocinju i zavrsavaju tamo gdje i misao. Pjesnik dozvoljava rijecima da magicno i glatko uplovljavaju na papir, omogucavajuci citaocu da dokuci njegov svijet i dopre u dubinu njegove duse. U jake i upecatljive slike svoje poezije preobrazava razlicite izraze iskustva, narocito onog neposrednog i onog sasvim individualiziranog. Naglasena vizuelna nota, udruzena sa jezickom imaginacijom cini pjesme autora uskomesanim...

Dugo sam u sebi negovao potrebu da sastavim prvu antologiju svojih pesama. Razmisljao sam kad i kako da je uradim, cekao sam pravi trenutak. Konacno, isti je dosao Seo sam za svoj kompjuter i pojavio se novi problem sa pitanjem kako odabrati najbolje pesme iz mog dvanaestogodisnjeg rada? Sedeo sam dugo i razmisljao dok na kraju nisam odlucio da potrazim pomoc drugih pesnika, kao i mojih citalaca. Javno sam raspisao konurs" i devet osoba je oberucke prihvatilo ideju i latilo se posla. Mesec dana kasnije, nas deset je uspelo da napravi listu od 100 pesama za koje smatramo da su najbolji...

Izbor iz Maratove poezije, kako iz do sada objavljenih knjiga tako i zbirki poezije koje su u pripremi za objavljivanje u buducnosti.

Nije lako kroz cetrdeset pesama gledati u deo sebe koji nije prisutan u ovom zivotu a ipak je deo nas. Nije lako prepoznavati ljubav, bol i ucenja i ujedno ih prihvatati kao deo zadatka koji imamo obaviti na ovom svetu. On je pokusao. On je pokusao da i nama priblizi taj proces, da nas potakne da i mi to ponekad ucinimo. Da li cemo nakon toga lakse razumeti jedni druge, ljubav, karmu i jos ponesto? Ne znam. Potrazite u knjizi odgovor na to pitanje. Mozda ga Marat ima, skrivenog u stihovima muskarca koji ovaj put pise svojim unutrasnjim zenskim perom. (Iz recenzije)

Sta je pozoriste zivota? To vi meni recite jer svako od nas je glavni glumac neke svoje predstave i drugacije sagledava ovo pitanje. Nekada su to monolozi, nekada je pozornica prepuna glumaca. Uvek ima varijacija na scenario i to je nesto sto isti cini veoma zanimljivim. Na nama je da odglumimo najbolje sto mozemo zarad aplauza i poklona na samom kraju predstave pred spustanje zavesa i odlazak sa scene.