Kada se prozre i prezre vasarsko sarenilo glavne ulice zivota, mozemo pozeliti da put, od svima datog pocetka do kraja, nastavimo nekom sporednom ulicom, precicom. Ali dok se odmicuci tom precicom udaljavamo od lazi, obmana, zabluda i zavisti istovremeno raste neizvesnost, strah i sumnja kuda idemo, da li stizemo gde zelimo, i da li daleko od glavnog puta propustamo nesto bitno. Vracamo se u glavnu ulicu, u kojoj se pored lazi i obmane nadamo i istini, a pored zavisti i mrznje ljubavi. Pisac PRECICE poku ava da odredi smisao zivota i svoje mesto u njemu. U svojevrsnom intimnom dnevniku,...