Pesnici u dobrim vremenima slute zla, a u zlim dobra vremena. Iako im vulgarni utilitaristi pripisuju zivotnu nesposobnost, oni ispisuju i tumace znake vremena, sanjaju snove o slobodi, o moci i nemoci; strahuju pred iskusenjima smrti, kazuju o nasilju i, bez obzira na relativnu autonomnost govora s estetskom funkcijom, svesno ili nesvesno, svoja dela lisavaju moralne komponente. Polaznu osnovu pri bilo kakvom saznavanju knjizevnoumetnickog dela svakako treba da predstavlja Kantovo shvatanje lepote kao subjektivne nuznosti, na sta valja nadovezati i glediste, koje ni Hegelu nije bilo strano,...