Kroz prozor malog, toplog sobicka, virio je rani sumrak odenut u belo, svecano ruho. S planinskih venaca svetlucao je odblesak odlazeceg sunca. Mirisala je pogaca iz Sporeta, Skripao drveni pod gazen sitnim koracima pogrbljene bake. Bozicnu pesmu pevale su obelele grane kraj prozora i cuo se molitveni jauk vetra. Na njena ramena, te blazene noci, spustio se nevidljivi Bozji blagoslov i potvrdio da neke odluke ne donosimo mi vec samo providjenje.

za tebe kreiram nocas ljubav sa izvora krcag ti dovlacim dusu za tebe pred hordama svlacim stajem pred oltar svetlosti

na pragu tog doma gde vise na mene ne mirisu zavese gde je posteljinom pokrivena tisina i odbeglo secanje na lepotu nacrtana po sred kuce sepuri se ravna linija moje duse